Dud će vas definitivno vratiti u detinjstvo, u vreme kada su dudovi bili neizostavna voćka u svakom komšiluku. Nažalost, dud ćete danas retko videti.
Za razliku od ostalog jagodičastog voća, dudovi ne rastu u grmovima, nego u obliku drveta. Stabla duda brzo rastu i veoma bogato rađaju. Dudovi se javljaju u nekoliko različitih boja, od tamnocrvene, do bele. Beli dud se smatra tzv. “super-namirnicom” i na Zapadu ih možete kupiti u prodavnicama zdrave hrane. Neverovatnom deluje i činjenica da se listovi belog duda koriste kao hrana svilenih buba.
Nutritivna vrednost
Dud je izvrstan izvor proteina, kada su u pitanju sirove namirnice, što je zaista retkost u carstvu voća. Ove bobice su i sjajan izvor vlakana, vitamina C, kalcijuma, željeza, riboflavina, kalijuma i magnezijuma. Visoka koncentracija resveratrola čini najveću nutritivnu vrednost duda, a on je, ukratko, antioksidans koji se trenutno proučava radi veoma pozitivnog uticaja na zdravlje srca.
Dud je još od drevnih vremena poznat širom Azije. Koristi se kao lek protiv vrtoglavice, artritisa, i nesanice.
Konzumiranje duda
Dud je najbolje konzumirati u svežem obliku, to jest, direktno sa drveta. Kada su sveži, dudovi su najukusniji. Međutim, obzirom da tako obilno rađaju moraćete pronaći i druge načine da ih u potpunosti iskoristite, budući da ostaju sveži, to jest, upotrebljivi, tek nekoliko dana nakon branja. Dudovo vino, slatko ili džem od duda, prelivi za deserte, palačinke, smoothieji, zamrzavanje za kasniju upotrebu, samo su neki od načina na koji ih možete koristiti. Na zapadu su popularni i u sušenom obliku.
Crni dudovi su ukusniji i aromatičniji u odnosu na crvene i bele vrste. Vrhunac sezone im je od maja do avgusta, dok su crveni i beli dudovi spremni za upotrebu već u kasno proleće.
Dudovi brzo “prolaze” i zato ih treba čuvati neoprane u zatvorenoj vrećici u frižideru gde ostanu sveži i do nekoliko dana. Pre nego što ih smažete, operite ih hladnom vodom u posudi umesto pod mlazom vode, odnosno, u tekućoj vodi. Na taj način, dudovi postepeno dostižu sobnu temperaturu i zadržavaju jaču aromu i okus.
Dud je niskokalorična namirnica, sa samo 43 kalorije na 100 grama. Sadrže mnoštvo minerala, vitamina i polifenolnih antioksidanata.
Dud, takođe, sadrži velike količine fenolnih fitohemijskih flavonoida nazvanih antocijanini. Smatra se da pozitivno utiču na usporavanje procesa starenja, te se koriste kod upala, neuroloških bolesti, raka, bakterijskih infekcija i dijabetesa.
Dudovi su i sjajan izvor vitamina C, koji je, svi znamo, i moćan prirodni antioksidans. Konzumiranje dudova pomaže kod suzbijanja upala, zaraza i protiv delovanja štetnih slobodnih radikala.
Takkođe, izvrstan su izvor željeza, što je retkost među ostalim jagodičastim voćem.
Kalijum koji sadrže je važna komponenta telesnih tekućina i ćelija, što pomaže u kontroli krvnog pritiska i rada srca.
Bogati su B-kompleksom vitamina i vitaminom K. Sadrže velike količine vitamina B-6, poput folne kiseline, riboflavina i niacina. Ovi vitamini pomažu telu prilikom varenja masti, proteina i ugljikohidrata.
Sve u svemu, dud je veoma zdrava ali i veoma nepravedno zapostavljena voćka u našim krajevima.
